BEOGRAD - Zaštitnik građana Saša Janković ocenio je u sredu da ne postoje ni formalni ni suštinski razlozi zbog kojih bi Vladin predlog posebnog zakona, kojim se omogućava eksproprijacija radi sprovođenja projekta "Beograd na vodi", bio razmotren u skupštini po hitnoj proceduri. "Formalno, nije poznato da su ovde nastale bilo kakve nepredvidive okolnosti koje su uslov za donošenje zakona u hitnoj proceduri. Suštinski, 'posebnim zakonom' se u jednoj kapitalnoj stvari zadire u Ustavom garantovano pravo gradjana na mirno uživanje svojine i to na način koji predstavlja presedan jer se odstupa od pravila koja važe za sve druge slučajeve u Srbiji", piše u saopštenju.
Kako je ocenio zaštitnik gradjana, Vlada predlaganjem lex specialis-a želi da stvori osnov za eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje "Beograda na vodi", koji ne postoji u važećem Zakonu o eksproprijaciji.
"Eksproprijacijom se gradjanima bez njihove volje, uz naknadu, oduzimaju nepokretnosti u vlasništvu a važećim Zakonom o eksproprijaciji propisano je da Vlada može da utvrdi postojanje javnog interesa samo ako je to neophodno za izgradnju objekata u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, vodoprivrede, sporta", navodi se u saopštenju.
Transparentnost Srbija u sredu je upozorila da su ubranistička rešenja za realizaciju projekta Beograd na vodi prilagodjena namerama potencijalnog investitora, koji nije odabran na nadmetanju,
i da se ne zna ne samo pod kojim uslovima će ugovor sa njim biti zaključen,
već ni to o kojoj vrsti ugovora je reč."Izjava gradonačlenika Beograda Siniše Malog da će zemljište gde će biti Beograd na vodi biti dato investitoru se može doslovno tumačiti i tako kao da će 90 hektara uz Savu biti poklonjeno ili besplatno dato na korišćenje, samo zarad toga da se ulepša ovaj deo grada", navodi se u saopstenju TS.
Dodaje se da se može tumačiti i da će zemljište biti dato u zakup ili prodato, uz nadoknadu, i u tom slučaju ne bi bilo javno-privatnog partnerstva, ni poslovnog rizika, ali bi se otvorilo pitanje da li je vrednost nadoknade tržišna, što se ne može proveriti ako nema nadmetanja.
"Treća mogućnost je da bi Srbija zemljište unela u zajedničko preduzeće bez nadoknade, ali u zamenu za deo stambenog ili poslovnog prostora koji se tu izgradi ili za udeo u vlasništvu preduzeća
koje bi taj prostor prodavalo i izdavalo. Ova opcija vratila bi priču na početak, u domen poslovnih rizika države -
da li je pravično odredjen deo države u zajedničkom preduzeću", navela je TS prodaja stanova
Nema komentara:
Objavi komentar